Umalo me srcka ne strefi. Poslednji text 16.februar. Proslo je vise od mesec dana.
Obavezana sam. Tj. u obavezama sam.
Ustajem rano. Trcim. I uvek kasnim. Uvece se vucem kuci, klatim po busu. Proklinjem jebeni Bus plus, razvalila sam sve torbe. Odrala rukre. Otvori. Cekaj da govno zapisti, a ne pisti tako lako. Vrati karticu. I moli Boga da je sve ostalo u torbi. Pod sve mislim novcanik, ofkors. I karmin. Bez jednog sam ostala zbog njihove ultra mega giga fensi budalastine. Postovani gradonacelnik rece kada mogu Parizani, mozemo i mi. A ko nije zeleo da postane Parizanin kada poraste? O la la lifestyle. Esarpice, mantilic, ,mirisem kao Coco i pevisim nesto iz opusa gdjice Pjaf. Dok tip koji mi naleze na ledja kandise u stilu francuskog sira.Kod dragih mi sugradjana, postoji autenticni vonj, karakteristican za ovo podneblje. I za Pariz, najverovatnije. Mesavina radze, od 10 dana hik, ali onako kada se dobro olesis, crnog luka, znoja i neopranog odela dan 103.
Pariz a Beograd bre !
Da predjem na neke mirisljave teme.
Ali ne znam sta bih rekla.
Stvarno ne znam. Iako sam tip osobe “na dupe bi progovorila”, ovih dana sam u mute rezimu. Cimerka se ljuti. Misli da je kuliram. Ne znam sta bih ni njoj rekla.
U masini sam. I mislim da mi se to dopada.
M. mi predlaze neki vikend odmora, kao sam pristala. Ne ide mi se. Nemam vremena za blejanje 3 dana,. I ne zelim da blejim.
Prosle subote sam zavrslila sa projektom , nakon par noci jedva ispavanih, gomile zidarskih sendvica i ne znam koliko red bulla. (deviza daje ti krila, vazi samo za prva 2 dana konzumacije.) Posle toga cuka skace, a od krila ni glasa. U svakom slucaju, zvrsila sam obavezu , uspesno, bila happy 2 sata. Setala se po keju , pokusavajuci da zadrzim rame, uprkos torbi koja ga je odvaljivala. Prokuvala sam u punoj ratnoj opremi. Mantil,kosuljica, bodi. Uspela da se posvadjam sa M. i pomirim. Na kraju mi je pozlilo. Krila stizu sa zakasnjenjem, na nos izlaze. Nekako sam se dovukla domu slatkom domu. U nedelju sam ustala kao posle gadnog mamurluka. Ali bez grljenja wc-solje. Nisam znala sta cu sa sobom. Nemam rok. Nemam obavezu. Panika je pocela da me hvata.
Trebalo bi da vidim ljude.
I videla sam.
I pokusavala da budem interesantna.
Duhovita na silu.
Smesno, na tuzan nacin.
Dosla sam kuci i raspremila orman. I fioke. Usisala. Poslagala knjige. Vezbala.
Ujutru sam ponovo pocela da radim. Ostala do 20h. Ponovo sam dobila rok. Kasnim. Frka raste. Ali panika je nestala. Lakse se dise. I dalje cutim. Uvece kada legnem , razmisljam kako imam manje od 6 sati za spavanje. Sto i nije problem jer se sama se budim pre 6. Danas cu kupiti red bull.
Da li sam ja mazohista?
fashion inspiration :
