011

Doslo je leto. Konacno. Vreme za suknju. Ove godine dugu, leprsavu. Ljubicasta forever. I bela. Moze i narandzasta. Ne za mene. Asfalt blizu tacke topljenja. Ljudi namrgodjeni. Tope se. I ne kupaju. Dodatni razlog za mrstenje.  Bes na 30 u hladu. Beograd u junu& julu generalna proba pakla. Tako kazu.  GSP-gasna komora. Ekoloska katastrofa.  Sapun kosta 50din. Nema izgovora.

Slusam Zaz i ne zalim se . Na leto. Iscekivala sam ga. Nadala se. I tu je. Volim Beograd leti. Nema veze sto se topi. I prazni. Stikla u asfaltu, bez problema. I GSP moze.

Volim Beograd i zimi. I u prolece i jesen. Stalno. Tirke je bio Beogradjanin po profesiji. Ja po izboru. Nisam promenila naglasak. Ne rastezem. Nisam beogradska dama. Ni uobrazena. NI ustogljena. Samo  zaljubljena.

Srela sam gospodju dignutog nosa. Na Bajlonijevoj pijaci. Sva u belom. Jer je Beogradjanka. Da se zna kome je gde mesto, bre! Rece. Starosedeoci u izumiranju. Takav je zivot.

Ne nosim belo, uglavnom.Ali volim Beograd.  Ceo. Dunavski kej. Vracar. Krivudave ulice. Trosne kuce i fensi zgrade.I gastos kuce. I terase koje ce nekog usmrtiti. Svakog casa. I moju terasu. Mekenzijevi. Ne znam zato. Tas. Sobaricu. Sanju. Bulevar, uvek. Supermarket. Magacin. Kafu u Costi. Klupu pored Pobednika. Zemun. Limbo. Zaru. Avangardiu. Drvo tangi pored Brankovog mosta. Samo crne i zelene. Nekoriscene.

Lepo su sredili Tas.

Nisam patriota. Ne udaram se po grudima kao majmun i ne urlam Srbijaaaaa! Pre sam tip prodane duse, po tom pitanju. Rodni grad nikada nije bio moj. Bilo je lepih trenutaka zbog ljudi. Ali nikada nije kliknulo. Izmedju nas. Nema hemije. Ni emotivne veze. 25. septembra sam dosla. Na prvi korak sam znala da je to to.Ljubav.. Moj happy end. Pala sam na prvi pogled.  Mada ume da nervira. Da kasni. Ne da mi mira.  Posesivno. Tanji mi zivce.Tera me na suze. Zna da bude grub. Bucan. Ali ziv. I pun obecanja. Koje ne ispunjava uvek, uvek. Muskarac.

Nismo se videli par dana. Uzasno mi je nedostajao. Dosla sam predvece. Najlepsi je dolazak. Sedmo nebo.  Osecam da je sve moguce. Pazice me. Drzati za ruku. Pruza mi sirok zagrljaj dobrodoslice. I osmeh. Sapuce, sve je moguce, sve je moguce. Lep kao nikad. Cak i Zelenjak. Precice me, ponovo.. Volecu ga i dalje. Kao i on mene. Na uvrnut nacin. Ljubav boli.  

 citat:  Whoever lived two similar days, has wasted one.

fashion inspiration 

I'm just so perfectly perfect, except when I'm not

-Sta si digla nos?

Cujem iza  sebe. Dada. Kasni. Navikla sam da sam ona koja kasni. Imam citav repertoar izgovora&izvinjenja. Prevoz je glavni krivac i kada 20 minuta biram odecu. Istina je relativna stvar. Veceras nema potrebe za tim, jer sam stigla pre nje, a opet sa 15 minuta zakasnjenja.

I da, digla sam nos. Pocetna uzdrzanost .

 Ljubim je u obraz.

-Jebi se lepa si , a ja izgledam kao klosar.

-Jebi se i hvala.

Stvarno izgleda uzasno. Ne bih napustala kucu takva. Razliciti tipovi.

Bila je na porodicnoj svadbi, sa koje sam uspela da se izvucem. Da saberemo traceve.

-Kako si se provela?

-Ko govedo. Srecom je amnezija odradila svoje.

- Komsijama si obezbedila materijal za jutarnje kafe. I slave. Do iduce svadbe. Humano od tebe.

- Sta cu kada me inspirisu?!

Pominje napaljene Goranove drugove. Gledali su je dok je rasla , tapsali po glavi, sada bi da je tapsu po guzi.

-Stoka.

-Kad smo kod stoke.... Ovaj moj stocar vise nije moj.

Ivan. Razlog njenog procvata. Dada-veciti hejter u julu je cvetala. I gusila sa njim. Ivan ovo. ono,ovo. Ozbiljno sam razmisljala da se obesim u wc-u kafea, kako bih se spasila sapunice. Bilo mi je dosta Ivana. Lazem.Da,  u pocetku je bilo naporno slusati. Kada su se prvi put posvadjali, zvala me je i uz bajato integralno pecivo pricala o pocetku veze, iscekivanju kada ce doci, procvatu, uzivala sam. Iskreno sam navijala za njih. U dubini moje duse cuci romantik, samo nikome ni reci.

Sada su pukli. Truc , buc, nista znacajno. Ona se folirala, on je nesto pogresno shvatio. Ona je obrijala pola glave i ofarbala se u Pepe le fuj nijansu. On je poceo da petlja sa bivsom. Ona se spetljala sa depresijom. I evo je pored mene. U pidzama fazi. Sjebana. Slusam je.

U ovakvim situacijama ne znam kako da reagujem, a da izbegnem patetiku.. Klimam glavom. Pokusavam da tesim- katastrofa. I onda u pomoc dolazi moj bolesni humor. Neuspesno.

-Ja bih da budem sa njim.

-Ja bih da budem milioner.

-Koja sam glupaca. Kada se bude dodeljivala nagrada za glupost, zvace se Dadina nagrada.

-Bicu prvi dobitnik.

-Moram da se sredim.

-Moram i ja da postanem milioner. Do sledece godine. Aj postani pevaljka. Ionako imas frizuru kao gospodjica Aleksic. Bicu tvoj menadzer i tekstopisac. Mlaticemo lovu po dijaspori.

-Ma vazi, aj prvo da krenemo od vasara

-I kupusijada.

Opasno razvijamo plan, o tome kako cu postati milioner do sledece godine. Vasari, Svadbe, DM sat. Gastosi.

-Mima meni nedostaje

-sex? Sex je precenjen.

- Droga potcenjena.

-A rokenrol je mrtav. I sta cemo sad?

-Ne znam sta cu sa sobom, uvek sve zaserem. Totalni sam idiot.

Renica koju sam izustila milion puta. Gledam je. Znam osecaj. Znam da ne mogu pomoci nikome od nas... Kazu da je tesko oprostiti drugima, jos teze je sebi, ako je uopste moguce.

Dolazim kuci. Stojim ispred ogledala. Omiljeno mesto. Narcis sam, znam.Skidam sminku. Ostajem samo ja. M  kaze da obozava da bude sa mnom. Ne razumem, jer cesto ne bih volela da budem sama sa sobom. Gledam se, trenutak posle skidanja sminke, sudar sa realnoscu. Neverovatno sta sloj pudera, maskara i karmin cine za psihu. Vrtim pricu od veceras. Vrtim svoje propustene prilike. Greske. Nepotrebno dizanje nosa. Samoodbrana , valjda. Polako , ali sigurno pocinjem da se osecam kao govno.

Da li ziveti ili trositi vreme na razmisljanje o zivotu?

Biram prvu opciju, teram depresivne misli.

Da,umem da budem kompletan krelac. Umem da budem i grozna, govno od coveka. I ima gomila razloga da osudim i popljujem samu sebe, da se mrcvarim do jutra i narednog jutra i tako u krug, ali zajebi tu pricu. Teba svaki dan ziveti sa sobom. Jer kada se sve sabere i oduzme na kraju ostajem ja sama, pred ogledalom.

Nisam savrsena. Odgovor za sve. Jednostavano tacan. You'll never make a saint of me.

Osecaj totalne propasti je prosao. Odoh po kafu.

fashion inspiration

Mr. Right and Mr. Right Now

 Opet na mestu zlocina. Pise mi se. Kafa stize za 5 minuta. Omiljena jutarnja. Sinoc je bilo zanimljivo, zato je jutro sve samo ne to...
Vdela sam  Anju,nakon vek i po, od kako se udala tj. od kako joj se veza uozbiljila. Nedostajala nam je. Barem meni.Nabacila je par kilograma.Dragi je stalno izvodi na vecere. Uozbiljila se i figura i ponasanje. Pominje veridbu...
-Hocemo bejlis?
-Pa je bih...
-Znaci smirnof. (Znam je)
- Kolu. (ne, ne znam je).
- O.k. (2012 nam ne gine smak sveta).
Malo smo se promuvale.  Bez flerta, molim. Oko ponoci je saopstila da ide kuci. Razumljivo, definitivno nije uzivala. A i dobra vila ceka do ponoci.
Anja je odrasla, ostatak drustva nije, u tom stilu je i prosao ostatak veceri.
Ekipa je polako pocela da se deli. Na ozbiljne- za dnevna vidjanja. Dosadne- nema vidjanja. I ostalu raju.
Ok ja sam veciti Petar Pan. Roditelji su mi takvi. Moja mama- tinejdzerka u klimaksu. Mada njene prijateljice nisu. Gledala sam ih na vikend okupljanjima i pitala se da li cu jednog dana postati takva. Da li nas sve cekaju stan, muz, deca i kredit. Odgovor jos uvek nepoznat.
Da li je to jedini put za happy end?
Imam strica koji se nikada nije zenio. Svaki put kada ga neko pomene ide to pitanje. Zatim odrican odgovor. I tugaljivi pogled.
Skoro sam pricala sa jednom drugaricom. U braku je vec 3 godine. Dane provodi jureci klince. A oni vriste, silovanje za usi i nerve. Kaze da je srecna. I da ne zna sta je orgazam. Razumljivo, muz pred njom cacka nos . Egzotika.
Svakodnevnica ubica strast. I garant sigurnost.
Ne mogu jare i pare osim u reklami za vip.
Kazu da se sa godinama smirujemo Ili umrtvljujemo?
U drugoj godini veze imala sam ogromnu potrebu da se stopimo. Da budem samo deo para..Ne ja, Mima. Bila sam ozbiljna, dnevna varjanta.  I bilo mi je lepo. Onda sam jednog jutra ustala , pogledala sebe i zgrozila se. Trenutak vredan Hickoka.
Jos uvek sam sa M. Bez stapanja.
Ponekad mi nedostaju varjante. Uzbudjenje. Neizvesnost. Pocetak veze. Flert je ok. Ali prevara...ne. Nemam zeludac za to. To bi unistilo iskrenost.
Borim se za monogamiju. Kao potpuno neprirodno stanje. Poduhvat za Don Kihota.
Nije lako. Cesto je tu hladan tus , brojanje do 150, pa do 1050 , udah-izdah-udah-izdah... Znam sta mogu da izgubim. Njega.Ne sigurnost. Sigurnost je iluzija. Dete razvedenih roditelja, 3 puta.
M volim . Da ga gledam. Slusam. Udisem. Dodirujem. Ali ne 24 sata.
Tako je danas, sutra cemo videti.
Mozda bi bilo bolje da smo se sreli u 40oj. Mozda bih tada bila mirnija. Ko zna.  
 fashion inspiration

Make-up...Head-up.

Mogla bih vam pricati o krizi. Duha i  ekonomije. O nezaposlenosti.Losim platama i raspolozenjima. Covek je coveku vuk. Nedostatak ljubavi i razumevaja. Na globalnom,  lokalnom  i individualnom planu.Depresija. Problemi. Zavist. Ljubomora.

 Mogla bih prevrnuti podrume  svoje duse.Hladne i mracne. U potrazi za demonima. I  staviti ih na papir.

Mogla bih, ali necu.

Jer ne ide uz prolecni dan, cak ni kada je tmuran. Ni uz Valerie. Ne prija posle Prohujalog sa vihorom.  Ne usudjujem se da skrnavim umetnost. Pre svega kosi mi se sa karakterom. Sa izborom, davno nacinjeni.

Odabrala sam lepotu. Ili je ona odabrala mene.  Kao inspiracija. Zivotni stil. Zacin svakodnevnice. Ideal kome tezim. U stavu. Govoru . Danu. Izgledu. Kao svrhu postojanja. Mog. 

Namontirana kao pogrdan izraz. Zasto? Namontirajte se, garantujem da se necete pogrdno osecati. Ustvari namontirajte ceo dan, od spavacice, solje, hemijske, parfema, muzike, drustva, odece... to je druga tema.

Svet je lepse mesto kada se posmatra iz dobrih cipela. Ili cizama. Kroz ruzicaste naocare. Ili dva sloja maskare. Crne. Moj izbor. Uz dasak glamura. Neophodnog. Kao voda i vazduh. Par kapi parfema i osmeh. Naravno.

La dolce vita.

Daj mi situaciju ili devojku. Namrstenu, zgrcenu. I ucinicu je lepom. Bozanstvenom. Uz pomoc ajlajnera, crvenog laka i kaisa. 

Los dan na poslu ili faxu-leci casa vina ili bejlisa u ruci. Sexy odeca tj ona u kojoj se osecas tako. Drugarica . Lokacija po izboru.

Za raskid preporucujem tirkizni lak, sljokice, metalni detalj. Opusteno drustvo. Pravac grad.

Depresija. Pad samopouzdanja. Kremice. Muzika. Kupka. Kafa iz omiljene solje. Najlepse.

Neprimecuje te. Crno. Crveni detalji. Sredi izgled. I stav. Zavedi sebe. Lako ces njega. 

Ne voli te- nemoj ni ti njega.

Ne vole te-  soooo  what?!

Krajnji slucaj- Scarlet O Hara. Teske teme. Teske misli. O tome cu misliti sutra!

Za uspeh nabrojanih metoda. Garantujem. Visevekovna tradicija. I sigurnost.

Za jace dejstvo preporucujem svakodnevnu meditaciju od 20 min sa ogledalom u jednoj ruci i kozmetickom torbicom u drugoj. Ostatak je poznat. Praktikovati uz prvu jutarnju kafu. I sport. Bez izvlacenja.

Postujem feminizam. Ipak smo mi lepsi pol . Tako treba i da ostane. 

Za crne misli ima vremena. Filozofija u penzionerskom domu. Mada nije neophodna. Znam aktivne dame u sedamdesetim. I smatraju kukumakanje za smrtni greh. Odmah posle ubstva. A mozad i pre . Ionako ubijamo sopstveni duh. Oscar Wilde bi se slozio.

Uzivam u stavljanu make-upa. Kupovini kozmetickih preparata. Sto pokazuje i moj neseser koji tezi kao prosecno novorodjence. Tako ga i pazim. Kao bebu. Sminkanje mi nikada nije bilo muka. Niti obaveza. Iskljucivo uzivanje. I ne stidim se toga. Terapeutsko dejstvo. Antidepresiv. Boji raspolozenje i dan.  Zrtva potrosackog drustva? Meni je lepo.

Lepa i glupa. Mozda. Zavisno od ugla gledanja. Vise mi se svidja neshaveca. Ali moze i glupa. Vise me ne vredja. Vas izbor. Ja sam svoj nacinila. Lepota, a ne lobotomija. Nisu povezani. Osim predrasudom.

Odoh da se sredim. Jer ja to zasluzujem .I bez reklame.

citat- If you dont make mistakes, you dont make anything.
fashion inspiration:

Njeno Kraljevsko Visocanstvo-KAFA (ili misli jednog kafemanijaka)

Dugo se spremam da pisem ovaj tekst. Da ozvanicim nasu ljubav. Na sva virtuelna zvona. Protivnik sam price za ceo zivot. Osim sa njom.

Uvek pisem u njenom prisustvu. Danas je u lila - mozaik solji.Jacobs, zeleni. I miris i ukus.

C kafa- Detinjstvo. Cela prodavnica mirise na kafu. Cekam u redu sa Tanjom. Mlin bruji.Opojni miris postaje jos jaci. Mmmmmm. Kesa je vrela. Toliko da ne mogu da je drzim u rukama. Savijam majcu kao i Tanja. Picimo kuci. Ispred vrata stana guram nos u sada vec mlaku kafu. Fenomenalno.

Turska kafa -Prvu kafu sam popila sa bakom. Male soljice i obavezna tacna. Sa cvetovima. Jedva obojena voda i 2 kocke secera. Deko rece "porase ti rep" i ispi svoju. Nikako nisam mogla da shvatim kako on nema rep posle svih tih soljica..

Bela kafa - kao klinka sam mrzela mleko. Srecom je tu bila kafa da izvadi stvar. Uz nju je islo lakse. ali nedovoljno lako.

Przionica kafe - na pijaci u izlogu je imala punu posudu zrna kafe. Uvek sam mastala da prodjem sakom kroz nju. Neostvareni san.

Kafa iz automata koji piski -Posle krosa  kod Visnje. Braon solje. I pocetak prijateljstva. Radnim danima, pre skole, ustajala sam sat vremena ranije, isla do nje, na kafu. Sto mi nikako nije bilo usput. Siva jutra. Ljudi krecu na posao. Uz te kafe smo pretresali sve. Od kontrolne iz hemije do kretena Alekse. Ponekad bi i gatale u solju. Vidovnjacke sposobnosti -skromne.

Nocna kafa  - Mogu je zvati i ispitna. Knjige.Mrak i ja. Do svitanja. Najlepsi deo dana. Ali, naravno, uzasno je tesko zaspati kada svane. Divna noc i mrzovoljan dan.

Kafa iz aparata -Moji su je pili. Ustajala bih pre svih.Krisom je kuvala. Pila natenane. Uz MTV.

Jutarnja kafa - sama ili uz nekoga. Cupava.U slogi-dogi majici. Dolazim sebi. Znak da je poceo novi dan. Ukoliko sam je preskocila, ne prilazi ujedam.

Kafa iz automata - pored citaonice, uz obavezno pitanje "sta spremas?"

Hladan nes -Letnja. Sumrak. Sa Jelenom se penjem na krov zgrade.Pogled na crkvu Svetog Marka i zgradu rts-a. Najbolje je pravim.Tako bar kaze Sanja.

Kacamak kafa ili soder kafa - M.jutarnja. Meni najdraza.I najbljakastija. Skupljam usta i mrstim se. Ako nije frka razvucicemo se sat vremena sa tom kafom. Uz jutarnju filozofiju i poljubce.

 Late - za Nataly. Jutarnja dok smo zivele zajedno. Uz 24 sata. 

Dodola kafa- Dadana i ja. Kada ona dodje iz Kragujevca. A ja iz Bg-a. Uz obaveznu kisu. Nisu toliko ceste. I nedostaju mi. 

Espreso sa mlekom i casa vode -klasika za sve popodnevne kafe u gradu. Uz draga bica. Price o novim vezama. Padovima. Kretenima. I kretenkama. Dijetama. Krizama. Uspesima. Snizenjima. Planovima za vikend.

Kafa za poneti - Kalmegdan. Nikola. Duga prica. Pomalo tuzna. Izgorela sam na Suncu, samo pola face. Kao onaj iz Betmena.

Kucna kafa-bilo kakva. Za najdraze osobe. Bez sminke. U trenerci. Ponekad uz suze. Cesce uz osmeh.

Costa kafa- najcesca. Najbolja preko puta faxa. Prvi put sam se zeznula i uzela veliku solju. Tj. kacu. Sa dve rucke.

Cafe & factory - Nenad i veciti jadi mladog Vertera. Najkomicniji susreti. Uvek nova ljubav. Prodaju super tursku kafu.

Hocemo na kafu? - pitanje koje najvise obecava. Nove veze. Nova prijateljstva. Ili provereno opustanje. A i razocarenja. Ponekad teska muka. Molis Boga da te ne pita ovo. I onda lazes. Muvas. 

Pauza za kafu - kao nepusacu zamena one cuvene pus pauze.Ritual. Vreme samo za mene. Iskljucujem se iz frke koja me okruzuje. I uzivam. Neko bi rekao i blejim.

Da je nema trebalo bi je izmisliti.

Volim je u svakom obliku. Imale smo sjajne trenutke. Bolji nas tek cekaju. Kao svaki kafemanijak umem i da preteram.  Sta mogu?!

Odoh po jos jednu.

citat: Caffeine isn't a drug, it's a vitamin.

fashion inspiration:

Sve mi diraj, haljinu ne (kako najlakse doziveti i preziveti bankrot)

Ocekivala sam je mesecima. Stvarno sam se radovala. I bilo je...Sranje. Fino receno.Kao izlazak, kada vec 5 dana unapred znas sta ces nositi. Gde ces haljiinu kupiti. I ostati bez hleba. Hlab goji. Nije lose ostati ponekad bez njega. Vraticu se na ovo kasnije.

Znas koji ces parfem staviti. Cipele. Sminka. Spremas se za vece ceo dan. Maska. Piling. Pedikir.Manikir. Dolazim do Dade. Sve smo spremne. Raspolozene. Odlazimo u grad i vec u 2 smo smorene. Jer izlazak je sranje. Ocekivanje- puf kao baloncic. Tuga, cemer, jad. Rece pesma..

Tako je bilo u subotu. samo bez spremanja ali sa ogromnim ocekivanjem. Gigantskim. Ko nije bio. Video je u vestima. Amy slusam i dalje. Devojka je bolesna. Bolest zavisnosti. Bolest. Nisam tu da sudim. Nisam ni psiholog.

Da se vratim na ostajanje bez hleba radi haljine... Zenska posla. Za neke. Za mene- slatke muke. Prve godine kada sam dosla na studiranje. Nisam stedela. Nisam imala ni sta. U decembru roditelji su mi poslali sredstva za prezivljavanje meseca. Kao i Kety. I umesto da napunimo frizider, nas dve smo napunile orman. Pocastila sam se sa prelepim kaputom. I farmerkama. Vredele su svake pare.

Srecom smo vec imale dogovorenu zurku za Novu Godinu jer smo 31.12 raspolagale sa 350 dinara. Zbirno. Provele smo se sjajno. Naravno. Ujutru je bio malo jaci mamurluk(nismo mogle da ustanemo iz kreveta).Meditacija do 14h. Sa nogama u vazduhu. Bjelo dugme na radiju. Pristao je bice sve sto hoces. Romanticno& nezanimljivo. U 14.15 h je pozvao tata. Kaze- sinak stizem za pola sata- Jaooooooooooo! Kuca nam je bila - Hirosima faza. Ja za nijansu u boljem stanju. Ili gorem?!

Razletele smo se. Onako mamurne. Bez sudara. Malo zanosenje u levo. Duplo sam videla i prljave sudove od 3 dana. Aceton, vata,rasuta sminka. Ketyna majca, moja suknja na podu. Pobacani diskovi. Brus na stolici.Pune pepeljare. Flase, Torbice. Sve je bilo na mestu u roku od 20 min.Osim moje sobe. Hirosimu smo preselile u nju. Ali srecom nije ulazio tamo.

Kety je zbrisala kuci u januaru. Ja sam dobila novo sledovanje. Popunila vec krcat orman. I malo ,prazan frizider. Ostala sam sa 500 din za 10 dana. 400 sam potrosila vec prvog dana. Ostalih dana sam ostala u zivotu zahvaljujuci krompirima koje sam nasla u frizideru. Przila sam ih na margarinu (nisam imala ulja)i pekla. Jednog jutra sam nasla 50 dinara u zadzepku novcanika. Srece li! Bila je januarska izolacija zbog ispita. I bilo mi je sjajno. Tek tako.

Kasnije su dosle stipendije. Promocije. Dnevne su ok. Nocne jos bolje..I bolje su placene. Sada imam stek. Nije se desilo da zbog farmerki ostanem bez hrane. Ne zato sto pametnije trosim. 

Taj januar je bio lud i ponekad mi nedostaje. Survivor na moj nacin.

Setih se Azrina pesma- Mama znas li kako me ljubi. Znas li kako me guli. Nije vazno  mama. Sto zaradim potrosim. Sto dobijem izgubim. Skroz sam bankrot mama. Pare i onako ljude kvare. Ja bih da mi dusa ostane cista. (i lepo  upakovana.) Potrosnja pospesuje razvoj privrede. I povecava broj radnih mesta. Eto kako pomazem drzave. Patriota sezone prolece-leto 2011. Klasican izgovor.

Dobar dan. Zovem se Mima. I volim haljine vise nego leba da jedem.

I cizme. I suknje. I farmerke. I sandale. Itd. 

preporuka: nova Koeljova knjiga -  Alef. Prelepa.

citat: Be brave. Take risks. Nothing can substitute experience.

Fashion inspiration:

17 ti je godina, jos se nisi ljubila

Muzicki naslov i naravno muzicki pocetak.

Obozavam muziku.  Slusam je dok se budim,hodam, trcim, tusiram se, vozim,  smaram se.  Oduvek. Zbog nje su putovanja kraca i podnosljivija.

Dize me kad je potrebno. Budi. Spusta. Tesi.

Citav zivot mi je naslagan u mp3 formatu, na diskovima , ipodu i lapu.

Ima nesto i na kasetama, koje su beskonacno presnimavane.  Ono cucis pored radija i cekas bas tu pesmu, brzo stiskam rec. kako bih je uhvatila od pocetka.

Detinjstvo je proslo uz Madonnu , Bijelo Dugme i Azru . Mama me je dobila u 20-im, pa smo zajedno odrastale.

Ima tu svacega.

Gimnazija i  RHCP, System of a down (bromazepam za tinejdzerske frustracije),  Nickelback i omiljena how you remind me, jos uvek je volim. Onda smo odlepile za Tatu i all the things she said . Ruske lezbo tinejdzerke i skandal. Ili marketing?!

Sa prvim nocinim izlascima dolazi i Ceca, mama je htela da me izbaci iz kuce. Pogledala me je u stilu sta se desilo sa tobom , bila si normalna?! Tj. pogled- mrtva si kokosko. Ahahaha, mamina posla.  Pokusala sam da joj objasnim da posle 1 u gradu ide Ceca. Nij shvatala. Samo je zapretila javnim odricanjem preko Novosti ako predjem na teze narodnjake. Srecom  faza je prosla.

Kasnije su dosle i mirnije varjante.

 Teco me je naucio kako se slusa i voli jazz i blues. I Louis Armstrong. Nat King Cole. Little Walter sam sama otkrila i Muddy Waters. 

Na playlisti su i   Aretha, Amy, Nina Simone.  Ali tu je i Lollobrigida,  Zemlja gruva, David Guetta, Lude Krawe, Mika, Adele,Y -chat, The rolling stones,  Queen, Lily Allen,  Zaz, Beyonce, Inna, LMFAO, N.E.R.D, No Doubt, Justin, Jessie J, Gramophonedzie, Ida Corr, Estelle, Lady gaga, Milow, Emiliana Torrini. Alicia Keys, Pitbull, Laka, Elvis Presley, Stromae, Rihanna, MVP,El Duck Sauce, Alexandra Stan, Bob Sinclar, JLo,  Severina, Black Eyed Peas, Swedish  House Mafia, Eva Braun, The Chemical brothers, Leb i sol i jos sto sta. Bolje receno sve i svasta.

I filmska muzika. Preporucujem soundtrack filma Nine. Glamur...Moze i Chicago.

Skoro me je Vanja pitala koju muziku volim da slusam (pitanje iz srednje skole). Stala sam. Razmisljala, razmisljala i dala odgovor koji prezirem, ali koji je tacan- Sve

Uglavnom pravim playliste, a ponekad pustim play all. Tako sam dosla do MC Sajsi. Rozne tasnica je poznata. Mamu sam odslusala u prolazu. I sada ponovo. I ponovo.  

Flashback. Dan kada sam skontala da u meni cuci mali tradicionalista. Inace se smatram liberalnom. Verujem u slobodnu volju . Parola- radi sta god hoces, samo me ne diraj. Moli se bogu kome hoces. Navijaj za koga hoces. Glasaj za kog idiota hoces, tvoja stvar.

Da li ces da volis batu ili seku. Ili i batu i seku. Dali ces spavati na prvom sastanku ili 81. Da li ces plakati na sred Kneza. Da li se opustas uz pusenje trave ili samo gledas u nju. Da li varas decka. Ok tvoja stvar.

Dan kada sam srela konzervativca u sebi... Dan kada sam upoznala Enu. 

M mladji brat Ivan. Drugi srednje, zabavljao se sa njom. Tek je krenula u8 razred. 

Tip devojke koje vidjam stalno, plave&peglane, stancane. Razlikuju se samo po serijskom broju.

Samo sto nisam znala da se o 8. razredu radi.

Style vesele devedesete. Kao sto rece Sajsi...."na minus deset nosi jaknicu od pupka zakopcanu do nosa da se ne prehladi". Plava farbana kosa. Peglana. Puder koji se moze skinuti samo spaklom. Dubok dekolte. Mega giga brus i grudi u nastanku. Uske farmerice i naravno AIR MAX. I vestacki nokti. Napucena usne sa kojih se razliva sjaj i nezainteresovan, zamagljen pogled kroz 5 slojeva maskare.  8. razred.

Tog dana mi je poslala rikvest na fb. Bila sam joj 896 prijatelj. Sutradan je izbacila slike. Album  pod nazivom klavir. Dekolte u prvom planu. I napucena usta.  Malo je uzjahala klavir. Soft porn. 8 razred.

 Posle mesec dana sam srela Ivana. Sjeban. Sutnula ga Ena. Nasla je nekog isplativijeg. A bilo im je sjajno, rece. Super su se slozili u krevetu.8 . razred! Koliko kontam nije joj bio prvi. 8. razred.

Upisala je Gimnaziju. Jer je fensi.

Tradicionalna Mima se budi.

Zove me brat, 8. razred. Ogromna je razlika izmedju nas. Mami je posle mene trebalo dugo da se odluci na jos jedan projekat.

- Gde si Maki ?(mrzi da ga ovako zovem... zato ga i zovem)

i pocinje prica. Smara ga mama. Sprema se za eskurziju. Najbolja drugarica mu je zatrudnela. 8. razred. Spavala je sa glavnom facom u odeljenju. Sin nekog krimosa. Pitam ga sta ce da radi. Ma popice neke tablete u roku od 3 meseca. Hahahaha! E deco, jos uvek ste vi za slikovnice. 

Isprico  mi je kako je mali potencijalni tata izveo Gagu(klinca iz komsilluka) na pice samo da bi mu stavio do znanja da njegovi nemaju da mu daju kintu za sok u kaficu. Informaciju je podelio i sa konobaricom. Zatim mu je stavio do znanja da nema original patike.... I da su te koje ima u fazi raspadanja.

Klinac u malom pakovanju, a toliki gad.

Ana mi sada izgleda naivno. Ona je dvostruki agent. Kao Supermen, preko dana dobra devojka Vladi, uvece dobra sponzorusa onom ko plati vise. Prima sve od mobilnih preko  parfema,radnih mesta, voznje od Jajinca do Novog Beograda... Nece da se baci.

Jednom sam prisustvovala okruglom stolu sponzorusa. Tema kako stici od Jajinca do Novog Beograda, a ne platiti. Koja ce koga da obradi, pitanje je sad?! Onda su krenule svadje... Ja sam prosli put pusila taksisti, a tii Ivona, kad si ti?  

Juce sam Ivanu objasnjavala razliku izmedju sika i kica. NIje mogao da shvati. Pitao me je "kakve ima veze sto je kic, kad je skupo????"

Rodjena sam krajem osamdesetih. Pre spavanja sam gledala Laku noc deco. Ovi klinci su gledali Grand Paradu. Valjda se zato i ne razumemo.

Muzicki naslov i naravno muzicki kraj- Mama zar to je onaj svet o kome nekad pricala si? Bio sam zelen. Bio sam slep. Sad kad smo zreli, greh nas krasi.

Raspad sistema. Srecom sam administrator svog .

Odoh sa Nenadom na kafu. U svoj svet, nekad zut, nekada siv.

Uvek samo moj.

 fashion inspiration

Bez saveta, molim!

Resila sam da spremim 2 najteza ispita na fakultetu. Za 2 meseca. Kazu
 da nema sanse. Odustani. Jedan je previse. Posavetovala sebe i rekoh im 
-znam da govore za moje dobro ali dragi (ne)prijatelji fuck off. Sama snosim posledice tako da cu samo ja donositi odluke.

U vezi sam 5 godina. Volim decka. Kaze mogli bi smo da zivimo zajedno, valjda. Kaze razmisljao je da renovira stan pored stana njegove mame. Kaze to nam je najisplativije. Pa... Ja sam podstanar. U Bg-u su stanarine katastrofalne. Kaze nema nam druge. Pocinjem da se kolebam.

 Da se razumemo ne mogu da zivim pored njegove mame. Nista licno. 

I tako me je recenica mog dragog bacila u razmisljanje. „Nema nam druge“... Mogu da uradim to sto citavo moje telo ne zeli. Bicu sitna dusa koju vetar nosi. Koja voli da ne voli najbitniju osobu na svetu. Da je ne slusa. Da je lomi. Sebe. Bila sam u toj kozi i nije neki osecaj. Depresija ne gine. Sati razmisljanje o sustini zivota umesto zivljenje istog .

U poslednje vreme mi prijaju lake teme. Hamlet u mojoj glavi je uze zasluzeni odmor.

I sada se pitam koliko puta koliko puta sam isla protiv sebe? Jer necu uspeti. Rakli su mi drugi. Koliko puta sam odustala? Suvise. Ne znam ni gde su mi granice. Nisam stigla da ih otkrijem. Postovala sam one koje su mi postavile ogranicene  tetka Savete i kompleksi. Jer to je za moje dobro. Ironija.

 Dante je u 9.krug pakla stavio izdajnike. Ja bih stavila one koji zale sto nesto nisu ucinili. Nema goreg osecaja. Kajanje.

Tako ako sumnjate verujte mi mozete vi to . Ili verujte sebi, ali samo sebi. I da smrsate.  I da zavrsite taj posao. I da smuvate tog tipa. I da ostavite koga treba.  Samo bez sumnje molim. I bez saveta.

 Coco Chanel je krenula iz sirotista kao i Marilyn Monroe. Paulo Coelho iz ludnice. Van Gogh nije prodao nijednu sliku za zivota.  Kleopatra ne bi pobedila na takmicenju za miss Egipta. U Holivudu gde vaze zakoni savrsenstva uspela je Meryl Streep atipicne lepote. Oscar Wilde drustvo je osudjivalo i u danima najvece slave. Rosini je Seviljskog berberina stvorio za 14 dana.  I oni su bili I jos uvek jesu samo ljudi. U cemu je problem?!

 Drage moje uzivajte !

Citat: "Impossible" is just an opinion. (Paulo Coelho)

Chic activity : jogging (za osmeh, druzenje, kozu i liniju. Stiglo je prolece ?)

Fashion inspiration 

Ponos size S (operacija nosa i ostale peripetije iz bolesnog ugla)

Jebote sto smeta ova vrucina, a klima je Sibirska. Duva kao luda, pa izbegavam da je ukljucujem. Stedim struju. Ljubi me EPS. 

Skroz sam se navukla na Man down, zarazno je iako nisam tzv Riri. 

Dobro zvuci rumpapapumru papapumrump apapum-man down. Mocno. Komercijala, poznato.Setnja pljuvaci.

Poslednjih dana sam samo slusala muziku, kuvala se se i plasila decu.

Naime sto bi rekao Dika, operisala sam nos. U julu. Ne bas pametno. Poslednji voz sta da se radi?! U pitanju je plasticna operacija, a na kraju je ispalo da se o zdravlju radi (ne mentalnom, mada....), "pravom".

Poljubila sam patos tacnije asfalt sa 6 godina, ispred zgrade i unakazila profil. Unakazila je preterana rec (volim drama queen efekat). U svakom slucaju nije mi se svideo.I sa 6 sam znala da cu ga se jednog dana resti. Ne radi se o tinejdzerskom kompleksu. Bila sam sebi lepa i sa takvim nosem, ali sam pazila kako se slikam. Nisam noslila siske. Ni crveni karmin. Zene ce razumeti.

Ako se neko raspitivao, plasticna operacija nosa ili tzv. septorinoplastika  ne moze da se radi pre 18 godine. Kada je doslo to famozno punoletstvo, pocela sam da skupljam pare. Listala sem net, novine, cene se krecu od 1 000-1 500e of course.

Kada sam javno iznela da bih da se resim (po)nosa, krenula su ubedjivanja. Dize mi se kosa dok kucam:

estetska

1.jaooooo pa ti si lepa devojka, ne treba ti to(kao da cu postati invalid),

2.pa nos ti uopsta nije STRASAN (?!)

3.ali to vise neces biti ti (ne menjam pol i ne radim lobotomiju)

4.vise neces biti lepa (aha)

5.to ti daje sarm (nisam Barbra Streisand)

6. sta ako te unakazi

zdravstvena

1. sepsa, znas li da je jedna komsinica je na stolu umrla, a otisla je na operaciju bzv(citaj: kao i ti) , a jesi li cula na vestima za..... Da li znas da u EU trecina pacjenata umre od sepse, a zamisli tek kod nas buuuuuuuu!

2. sta ako se ne probudis iz totalne anestezije, znas li koliko ljudi godisnje umre tako

3.sta ako pocnes da hrces

4. znas li ti koliko boli?!

psiholoska- ti si bre:

1. bolesna(avaj ko nije)

2.luda

3.mazohista

4.kompleksas itd...

duhovite u pokusaju:

daj cekic, ja cu da te popravim.

Naporno je i nabrajati.

U svakom slucaju skupila sam neke pare i saznala da upravo zbog devijacije, mogu da se operisem o zdravstvenom osiguranju. Kockice su se poklopile. Rodjaka mi je preporucila KBC Zvezdaru. Problem koji je nastao je papirologija. Kako da se operisem u Bg-u kada mi je prebivaliste u drugom gradu. Trebali mi potpis komisije ili ne?! Hamlet bi pre odlucio u prisustvu Godoa. Odiseja je trajala i trajala. Pravnici su tuga ove zemlje. Setala sam se Bg-zavicaj-Bg. LJubila sam vrata gde sam stigla, slusala izdrkane &glupe ali dipl, molim lepo. Sa Olimpa RS. Treba potpis. Ne nikako. Treba. Ne nikako. Na kraju sam otisla na komisiju. Sta ces bre ti ovde?MIslim razumemo mi tebe, tesko ti je, ali nanu ti naninu.

Dosla sam U Bg. U studentsku polikliniku. Znate oni sa komisije kazu da mi ne treba potpis. A koooo ti je rekao da ides tamo?!!!! pa Vi? Nanu ti naninu ponovo.

.....Na kraju nije trebao potpis.Od papirologije priznajem samo tolet papir, jedini sa nekom smislenom funkcijom. Sve je tu negde.

Koanacno mali veseljak stize na zakazani temin u bolnicu. Ceka me sestra koja rece treba ti potpis komisije. Aaaaa zaklacu ih. Otkad? Vec mesec dana. Ali znate... Ne znam. Of course. Cek da vidim sa pravnicom. Koja nije na radnom mestu. Ni tamo. Ni tamo. Ni tamo. A ja sedim , pucam i razmisljam kako bi mi dobro dosla kasikara. Ej izgleda da ti ne treba. Amin Boze pogledao si me. Pocecu da postim. Idem u crkvu. Cenim celibat. I popa. I sveti duh i sve po spisku. 

Upisuju me. Soba broj 5. Raspad sistema. Zvanicno sam postala bolesnik. Nema veze.Cimerka mi je rock girl . I zakon je. Zezamo se celu noc. Ona sredjuje usi. Kaze- ej stvarno ne treba da diras nos. Ni ti usi. Ali...

Ujutru operacioni blok. Totalna anestezija. Anesteziolog je bila divna zena. Mazi me po ruci, da mi ubije tremu, koje i nema.

Budim se. Krecem na fax, Aprilski je rok. Suncan dan. Krv u ustima. Drmusaju me. Mima, Mima, hajde u krevet. Bolnica. Tesko je bilo shvatiti.

Na kraju je ispalo da sam imala strasnu devijaciju, lose disala i da nije bilo samo za lepotu. Eto vam ga rodbino! Ha! Par dana sam glumila plavi patlidzan i plasila decu po bolnici. Ma koji plavi patlidzan. Nakaza je blaga rec. Mleveno meso. Ti dani su bili milenijumski dugacki. U jednom trenutku sam izasla iz sobe, onako plavo-crna i videla popa. Mislila sam Boze gde sad u cvetu maldosti a toliko toga imam da uradim?! Srecom nista od raja. Bilo je malo cudno bez cula ukusa i mirisa, ali sa obzirom na bolnicku hranu, to je dobitna kombinacija.I da u bolnici zaboravite na dostojanstvo- size XXS. Upoznala super ljude. Osoblje je bilo ok. Moja doktorka, najbolja na svetu. Skinuli su mi masku, mrzela sam je iz dna duse- 4 sloja lima na 30 u hladu. Nos je bombona.Cindy Crawford medju nosevima. Mada je jos uvek pod otokom. Celo leto nema suncanja . Toliko sam to zelela malo je cudan osecaj, ne verujemda je gotovo. NI da je pocelo

Iskustvo sve u svemu nije bilo lose, nema bolova, malo je gadno. Ako neko razmislja , toplo preporucujem. Predugacak post, nadam se da ce neko imati strpljenja da procita.

citat: Every saint has a past and every sinner has a future. Oscar Wilde

fashion inspiration:

Pravila, pravila da bi me udavila

Pravnik sam ,a ne podnosim pravila. Ne , ne radi se o promasenoj profesiji.
Kada smo bili klinci, ucili su  nas kako da hodamo, pricamo, pravilno sedimo. Skupi noge u suknji, ne brisi nos kosuljom,  cesljaj se pre spavanja( ili odose kovrze), ne psuj, posebno ne u gostima.
Prve i jedina batine koje sam dobila od deke je bilo za "jedi pite sa lopate". Uporno mi je naredjivao da prestanem da pricam prostakluke. Kao i obicno, bila sam upornije. I osvojila batine. Nisam ni razumela sta je tu prosto, zamisljala sam veliku pekarsku lopatu i pitu sa visnjama na njoj. Bilo kako bilo, osladilo mi se da diram deku, dok njemu nije pukao film, previo me je preko kolena i fljus fljus. Neverica i bes.. Sa bezbedne razdaljine sam mu,kroz suze saopstila  "E sad jedi govna!".
Kasnije nas uce da treba da ustajemo rano, budemo vredni, slusamo roditelje jer nam zele najbolje. Sve kako bi postali ljudi. Zatim pocinje prica sa usiteljicom, nastavnicima, slusaj, pisi, radi. Ne pij, ne drogiraj se i sl. Onda u pubertetu dolaze saveti sto od iskusnijih drugarica, sto iz casopisa, kako da pricas sa njim, kako da se namestis, sta da obuces. I naravno neizbezna pravila ponasanja servirana sa neta , novina, tv, za zdrav zivot, dobru vezu, sex, samopouzdanje, sta je moderno... Kako da ostanes svoja, ma samo ti slusaj nas. I kupi ovo. I ono. I jos samo ovo. I ono....
Zatim dolazi fakultet. Kako se uklopiti. Pravila copora. Nova sredina, nova pravila zivljenja. Pravila komsiluka, pravila u GSP-u.  Pravila koja nam profesori namecu, drustvo.
Najbolji bestseleri su prirucnici tipa Kako da...  SAMO 20 lakih pravila za...
Volimo slobodu, velicamo je, ali obozavamo pravilia. I zato su svugde oko nas. Cekaju iza coska, u zasedi. Iskacu iz knjiga, tv-a. Frizidera. Koliko god ljudi pricali da su imuni na to, uticu na nas. Oblikuju nas. ( cast supermenima i betmenima i Tihom i Prletu)
Namece se pitanje gde je tu sloboda volje? I koji deo nas smo mi sami, a  koji je oblikovan sredinom. I da li je uopste moguce napraviti razliku. Makar i teorijski? Verujem da bi se taj deo  mogao podvesti pod termin dusa(ono sto rezervise kartu za raj)
Kada znamo da cemo povrediti nekoga dragog, imamo li uopste slobodu izbora?
Kao sto rekoh ne volim pravila ponasanja. Reagujem na prvu loptu.
-Kako mi stoji?
-Grozno.
-Jel tako da je Jovan super?
-Ne, dziber je.
- Jao treba da smrsam...
-I to dosta.
Tacnije je reci, da sam reagovala na prvu loptu. I bila sam teska okolini za varenje. I tako sam resila da izbegavam konflikte i pocela da 2 puta merim, jednom secem.
 Iskrenost je u pojedinim situacijama precenjena, tako kazu.
Pocela sam od belih lazi, ubedjena da se ne radi o lazima vec o nacinu ocuvanja zivaca i odnosa.
Na pitanje bih stala da razmislim.  I razmisljala bih , sabirala, oduzimala izaboravila sta sam u pocetku htela reci. Na kraju bih  uglavnom dala zadovoljavajuci odgovor koji ce najmanje da razocara sagovornika. Trebalo mi je  dugo da shvatim da  je mene mnogo vise razocarao.
Iz bele  sam presla u sivu zonu. U zelji da sve bude ok, navodno. Logican sled su i one najgore krupne lazi..Kako ne bih nekoga povredila(tj. sebe).Onda sam morala da uskladim pricu sa drugom i tako nadaleko i nasiroka. Tako se stvara navika.
Dosla sam u situaciju, da ni sama ne znam sta je tacno. Cak sam i prekinula veze sa tim ljudima samo da ne bih morala  da objasnjavam. Kao da bih zastitila njih.
Istina je da se  radi se o sasvim sebicnim porivima.
Ovde se ne radi ni o pravilma, ni o zelji da zastitim drage osobe. Ovo je rezultat grize savesti.
Problem je u  zelji da zaobidjem problem.Smislila sam 101 pricu. Sve su lepe i u sve smo poverovali. Jedini problem je sto nisu tacne.
Sto me dovodi do...
....Rezultata koji je katatrofalan- gubitak sa realnoscu zagarantovan. Prekinuti odnosi, u zelji da bi se ocuvali, apsurd. Put do pakla je poplocan dobrim zeljama, kasno shvaceno.
I povlacim rec, iskrenost nije precenjena.  Ona nas vezuje za ono sto jeste. I sto jesmo.Trebalo bi da pocnem da ispravljam brljotine.  Nije to neka nauka.
Jedina dobra stvar je da dobro i ubedljivo izvrcem istinu za buduceg advokata. Rodjeni talenat.  Ili naucen.
 fashion inspiration:

Para ljubi gde bekrija, gde bekrija nece !

Ove godine cu postati milioner. Tako kaze horoskop u koji inace ne verujem, osim kada predvidi ovako genijalnu stvar.

Ma oduvek sam znala da cu stici do tog miliona. A da nije Paco Rabanne.

Ovih dana sam se prihatila posla, zato me i nema da kuckam, sve kako bih ostvarila to horoskopsko prorocanstvo.

Da vidimo sta bih mogla sa milionom. Stan u Beogradu, mir u svetu i put oko istog.

Stan je klise. Totalni, ali kada stigne taj pakleni trideseti , nosim gazdi kiriju, korakom sitnim, grcim usta i  mrmljam u bradu, bicu i ja jednog dana gazda (ha!). Evrici gazdi idu, ali tesko... Ma neki idu djavo ih nosi.

Prestajem sa kirijom evo jos ove 12e, samo da legne to milionce.

Inace kraj godine je bio oslobadjajuci. Ako se neko seca, na pocetku bloga sam pisala o problemima sa M.-om mamom, red je da serviram i rasplet.

Iz meni nepoznatih razloga , bilo mi je bitno da joj se svidim.

 Sizifova mala.

Da ne foliram, znala sam da su sanse nikakve. Jos na pocetku, par meseci, pre nego sto je ugledala ovu moju krasnu glavu i bradu, skroz me je provalila ,  da sa dosla u velegrad da zbarim nekog Beogradjanina i obezbedim starost, da me ne bi pitala mladost (take smo ti mi djevojke sa sela)...

Stvarno sam se trudila da je zavedem, al ne vredi, ne deluju cini. Ni one vlaske. Ni moje silikonske kapi za kosu. Konacno, posle 7 godina tihe patnje, rece sta joj je na dusi- da sam nevaspitana (i nedresirana), nekulturna (sta cu kad me kultura nece, ja eve me, ona bega i tako u krug), da je M ne voli od kada je sa mnom (dodjem mu ko neka rasturacica brakova, sto je kul uloga u latinoamerickoj seriji. Mnogo bolja od onih placljivih njanjavusa.) i  sram me bilo sto odbijam da poziram pred njinom familijomm i da pijem kafu sa njegovom babom od 80 ljeta (kada sam asocijalan stvor) i pade jos par komplimenata. Teska artiljerija. 

Stvarno sam skot i stidim se sopstvenog postojanja. Samoubila bih se, ali s tim bih jos vise zgresila, pa nikada ne bih stigla u Raj?!

A toplota mi ne prija , zbog niskog pritiska.

Sklopljen je pakt o nevidjanju.

I uredba da ce buduci decko da mi bude siroce i tacka.

Inace sa M.om je i dalje sve ok, redovno mu sipam menestruaciju u kafu, kako me je mama ucila, tako da je moj do poslednje pare.

Odnosno dok mi ne legne milionce. 

Sledece godine od horoskopa trazim kulturu i ukus.

fashion inspiration

   

Da, tesko je biti fin

 Vec sam pisala, ali hajde da ponovim. Ponavljanje je majka znanja, tuzno&istinito. Kao sto sam vec rekla ja se TRUDIM!

Da budem fina.
Da jedem zdravo.
Da nikog ne povredim.
Da svakog razumem.
Da ne psujem, puno.
Da budem fina cerka. Drugarica. Devojka.
Da ne osudjujem.
Da ne budem radikalna. Da budem umerena.
Da ne pucam lako.
Da budem strpljiva.
Da se svidim svakome.
Da nekom ulepsam dan.
Da budem moralna, omg.
I tako polako i sigurno postajem dosadna. Sebi. I umorna. Jer tesko je biti fin. Da , zaista. Kada nisi takav rodjen. Tesko je biti umeren, kad sam nemuerene prirode. Nestrpljive. Plahovite. Tesko je brojati do deset kada mi se ne broji. Nikada. Tesko je stisnuti zube i  smeskati se konjini. Kada bi jedno odjebi resilo stvar. Bar onu u mojoj glavi. Tesko je rezumeti druge. Kada sam po prirodi sebicna. I boli me uvo za to. Necu otici u raj. So what? Tamo i nije neko drustvo. Tesko je glumiti kulturu. I tesko je ugadjati svima. I debilno. Da li sam ja debil?! Ili samo mazohista. Nekada zelim da me ljudi zavole, manjak samopouzdanja, valjda. Uf citava seansa o odnosu sa samim sobom. I psiholog bi rekao.... Radi vise, bolje, potrudi se. Jebote bre trud! A kada me zavole, onda moram da pazim da ih ne povredim. I to je sve tako jebeno naporno. I dosadno . I smarajuce. Radi na odnosu. Odrzavaj ga. Uzmi konopac i skrati muke.
Hajmo sad izpocetka. Problem mojih frustracija. Okolina. Naravno, ako se zagledamo u sustinu problema, to je moja glava. Ali pomiricemo se sa sudbinom, da je moja glava uvek problematicna. Jebi ga fabricka greska. I da me sustina ne zanima. Muka mi je od bavljenja sustinskim problemima. Smislom zivota i ostalim budalastinama.
M. se zaposlio. Ko ne zna u vezi smo smo od p.n.e. Posto je pitanje diplome skoro pa reseno, dolazi do novog pitanja. 3 puta pogadjajte...! Kad ce svadba? A moj odgovor, nece jos dugo biti kulturan. Strpljenje mi je istanjila stara radoznalost. Cak me je i njegova baba od 80 leta, pitala mislim ja ozbiljno sa njim. Dok mi je sistala para na usi. I dok sam bezuspesno okretala temu na salu. Uz njen odgovor, da to nisu smesne stvari, pocela je i prica o braku. Kako su bitni kompromisi... Zatim kako je M divan, krasan, dobar, nije sto je njen(citaj: dobru si priliku nasla).
Mrzim porodicne sastanke. Tu moram da budem fina. Posebno u njegovoj porodici. U mojoj sam crna ovca, poznato.I mrzim sto sa svih strana suska ozbiljna veza  i sl. Kada sam ja ljubitelj slatke, povrsne, varjante. Bez komplikacija. I mrzim kada se pogledam u ogledalo i shvatim da sam daleko od onoga sto sam mislila da cu biti. Nisam znala da sam ovo htela ne pije vodu. Samo u pesmi.I mrzim sto uopste razmisljam o okolini. I mrzim sto mi je opet stralo sta ce ko reci. I mrzim sto skupljam hrabrost. I razmisljam. I sto prekidam recenicu na pola. Vracam se unazad. Proveravam sve. Da nekog ne bi povredila. Da li sam ja jebeni slabic?! I mrzim sto mi se blog pretvara u dnevnik.
fashion inspiration: