Nije da nemam savršeno objašnjenje za opravdane izostanke.... Bavila sam se ozbiljnim stvarima. Odrastala sam. Gledala svakodnevicu tranzicione nam domovine. Čitala vesti. Više dijaloga sa okolinom - na račun onih sa sobom.
Piskaranje i filozofiranje su passe. Glupava zanimacija za duge apsolventske dane.
U tranzicionoj nam domovini Odrasli ne troše vreme na prazne redove. Neisplative. Uostalom i van granica tranzicione domovine, u Instagram eri reči i pitanja su passe. Začepi gubicu i udri po blicu #hastag
Ali to je ok, jer mi Odrasli nemamo potrebu za samoispitivanjem. Ne sumnjamo u sebe i ne lomimo se. Mi znamo koliko vredimo. I još važnije - znamo koliko vredi vreme. U tranzicionoj nam domovini vreme se vezuje za strane, stabilnije valute. Dakle na rasipa se na prazne redove. Nerentabilne.
Odrasla Ja kapira šemu. Razbibrigu čuketanja po tastaturi odlažem sa strane.
Vreme je da se zaradi novac. Povišica. Dupliranje plate. Iznajmljivanje većeg stana. Vreme je za komfor. Ne, nisam penzioner. Samo, malo sam kući. I dosta mi je haosa kada dodjem. Razmišljanje o stambenom kreditu - otpočeto. Par puta sam pokušala sa pisanjem. Trebalo je koncentracije. Ili motivacije. Nije išlo.
Svakodnevna inercija je kotrljala. Do večeras.
Večaras sam sortirala stare mailove za brisanje. I nekako evo me ovde. Čuketam, posmatram sebe u poslednje tri godine. Kafenišemo u tri ujutu. Napolju je kiša meteora. Pokušala sam da je vidm, bezuspešno, sa svoje terase.
Nema veze, nije loše ni ovako.
Нема коментара:
Постави коментар