Umerenost je keva

Svaki put kada podvučem crtu nad prihodima &izdacima (a to se dešava obično prvog u mesecu) shvatim da sam u strahovitom minusu. Pustim suzu, dve- obavezno. Zatim zgužvam papir i odem u Mango.

A iz njega, gde me noge (čitaj-sniženja) nose. Na kraju naravno ide kafa pored reke.  Leto je...

Danas sam  budžetsku politiku izlagala Aleksi. Muška pamet slabo shvata životne istine. Jednostavno, devojka mora da izabere plus na računu ili plus u glavi?!

Lično, više volim da se hvatam poslednjih deset dana u mesecu za glavu, dok se rvem sa nevernim gospodinom Vajfertom, nego da se hvatam svaki dan za antidepresive.

A probala sam da štedim i verujete nije to za mene.

(I na reklami o štednji... Svi happy, nasmejani. Hm?! Lažu ko pas.)

Pomirila sam se sa sudbinom- nikada štekara neću biti. Dobro, ni guverner NBS.  Ne umem , a ni ne volim da štekam.

Zovite me g-djica Neumerena.
Jer...

Omiljeni parfem prskam kad god želim. Bilo ga na tržištu ili ne. Jedno vreme sam imala fix ideju da ga "čuvam", a onda je Valentino ispario. Haljinu koja mi se dopada, nosim u svakoj prilici. Osim kada je u veš mašini. Na kraju svaka dosadi.  Od poslednjih 500 rsd kupujem Elle, bez dvoumnjenja. I nikad ne jedem jedno parče torte, vec koliko ima u frižideru. Zato je ne kupujem često. Ne  mesim nikada.
U gradu ostajem dok se ne smorim. O ustajanju razmišlam ujutru dok proklinjem alarm i radni narod i dane.  Kletva prestaje nakon treće kafe.

Ništa ne ostavljam za specijalne prilike.  Nakon bačene dve godinine na minus fazu i egzistencijalnu krizu (za Sartra ne želim da čujem) svaki dan mi je specijalan. 
Ne zauzimam poze i sve što je ljudsko nije mi strano. 
Vodim se parolom- razmazi se.
Kampanjac sam.  

Kada volim, kao i Džoni gubim i glavu i lice i živce. Za prijatelje sam tu u pola dana i pola noći. Ne ljubim površne odnose. I kada zatvaram vrata, trudim se da to bude tresak. 
Naravno često se osećam  kao naivni kreten. I lupam glavom o zid, uglavnom praznih džepova . I onda plačem , glasno...

Pa pokušam da budem drugačija. Da budem odrasla, ozbiljna. I opet pre ili kasnije pevušim I did it my way.

Ne kažem da je to jedini način.

Mnogi ljudi računaju. I čekaju. Da prodje kriza. Da se zaposle. Smršaju. Nadju dečka. 
Da dodju bolja vremena.  Kada se zaposle, nadju dečka i smršaju, onda čekaju da plate hipoteku, da se razvedu ili da dodje godišnji odmor.

Nakon otplate kredita, odlaze na godišnji odmor sveže razvedeni i žale za starim dobrim vremenima.
Živeti punim plućima. U doba krize?! U tranzicionoj RS? 
Ko?
Ja?!
Kao što rekoh drage moje , devojka uvek ima izbora. Na reklami bi to formulisali kao "ili jesi ili nisi".

Za sebe ne brinem, jer kako sam čula sreća prati hrabre&lude, ali da ne bude baš sve prepušteno slučaju... Nabavila sam par crvenih baletanki.

Somewhere over the rainbow M.5

P.S. juče je bio rodjendan one and only Coco Chanel 

fashion inspiration