Sve se racuna. Sitne gluposti koje pravimo svakodnevno se negde beleze i mnoze ,kvadriraju akumuliraju i pretvaraju u golema sranja.
Pocinje se sa naivnosti.
Sa stavom nije bitno. Velika zabluda. Sutra cu. Jos veca.
Sa nedostatkom hrabrosti.
Odricanjem od odgovornosti.
Sa odustankom.
Da se drugi ne bi uvredili. Da bi se odrzao mir u kuci. Da bi se odmorila, postedela.
* * * * *
Milan ,student generacije. Iva je njegova kres varijanta. On zna da je ona glupaca. I ona je upoznata sa tom cinjenicom. Posten je. Igra sa otvorenim kartama, a ona prihvata. Ponosna je na njegov uspeh. Doktorat pre 30e. Oseca da su njegova dostignuca i njena. Iako mu nije devojka. Samo kres varjananta. Za sada. Ali ko zna jednog dana, sve je moguce.... Milan odlicno zna da nije moguce. Prezire je. Prezire sto je jebena glupaca. Sto je trapava. Ima smrdljiv zadah. I najvise sto prihvata igru bezuslovno.
Mada hodajuca vagina je bolja od one iz konzerve.
* * * * *
Marija je zgodna devojka. Ima 31 godinu. Stalan posao. Zdravstveno. Socijalno. Lepu ustedjevinu. Zadovoljna je sobom. Dok joj ne saopste da ne bi trebalo jer bioloski sat kuca.Ubrzano posle 30e. TIK-TAK. "Kada ce muz, beba i strije na stomaku?". Kolege na poslu su oustali su od potrage za kandidatom za radno mesto muza.TIK-TAK. Nadkana je, zato je i niko nece. TIK-TAK Izvoljeva. Ostace usedelica. Steta, a dobra riba. TIK-TAK. Drugarice prestaju da joj se javljaju. Ne uklapa se u klub srecno udatih.TIK-TAK. Pre godinu dana je bila sa gdinom Retardom. Znala je da ne valja. Ali kao sto okolina rece, ima 30,TIK-TAK ne moze vise da bira.TIK-TAK A gdin Retard, ima fina primanja, njenih je godina.TIK-TAK Mogli bi da osnuju porodicu. TIK-TAK Sta bi joj falilo?! TIK-TAK Pa sta ako joj nije lepo sa njim, ionako puno radi, nece se vidjati cesto. BUM!
* * * * *.
Nisam razumela taj trip oko godina. 30, pa sta ?! Samo u americkim sladunjavim filmovima postoji fama oko broja 30. Kao klinka sam mislila su skolarci mnogo ozbiljni i pametni.Kada sam i ja postala ucenik mislila sam da su to osmaci... Pa srednjoskolci. Fakultetlije....
Sada kontam da vreme ogranicava samo ogranicene u razvoju.
-Nije svejedno- Milanova izjava- necu da budem sa nekom babom od 30 godina. Alo bre, to su zene srednjih godina, sise im se spustaju... (inace Milan ima samo 27 godina)
- Neke devojke sa trideset izgledaju bolje od onih sa 19. Vise vode racuna o sebi. I znam mnoge klinke koje su vece babe u glavi od kako ti rece dama u srednjim godinama.
- Da, ali te matorke su vise presle.
- Relativna stvar, pojedini motori su maladi, a pohabani.
-Ma (koleba se), dobro dvadesete, maksimum 29, ali 30?!
-Znaci nije ti bitno kako neko izgleda, kako se ponasa, kako se uklapate, vazna je samo brojka u licnoj karti?! Koja je razlika izmedju 29 i 30 ? Jedna godina, daj ?!
- Ali u zivotu svaka sekunda je vazna.
Neces se izvuci na filozofiju,mamicu ti tvoju.
- Tacno, ali to nije tema naseg razgovora.
- Ama necu da budem sa babama, vec sa 15ogodisnjakinjama!
- Ok, i pored dva komplimenta, si totalni debil.
* * * * *
Vise puta receno tj. napisano nisam neki vernik. Ne verujem u konekciju ja-pop- Bog. Drugarica mi je drzala predavanja kako moram da se ispovedam inace mi ne gine kotlic. 3 sata je tupila. Jedini pravi put za spasenje duse preko popa. Na ostalim mestima domet opada. Drzala je post, sve po crkvenom kalendaru, kako bi se resila tereta na dusi i kao gratis slaufa oko struka. Tus je dozvoljen do crvenog slova. Ravno u 00.00 se gasi inace "ces duso u pakao zna se". Alkohol se konzumira do 23.59.
I sluzba u crkvi me uzasno smara. Pop koji kukumace o grehovima. Te gresni smo, te ne valjamo, te jadni smo. Hajde Boze vodi nas, pokazi nam put. Ne znam zasto nam je Tvorac pravio ove glave, ako cemo citav zivot cekati njega ili nekog drugog da nas povede. Vise volim onu varijantu sam svoj majstor. I ta prica, mi jadni, skromni, ne pije vodu. Pogotovu kada tip iz sluzbe crkve krene da broji kesu novca koju je izvukao iz kutije za donaciju. Koja je opet, kako ekonomski efikasno, stavljena pored ikone, nekog sveca, napacenog pogleda. Samo mu nasa lova fali.
Ove godine sam nosila slavski kolac u crkvu, po dedinoj zelji, kao i mp4, po sopstvenoj zelji. Krenula sam dobrom voljom, da saslusam celu sluzbu. Pop je zavijao, kukao. Krstili smo se na svaka 2 minuta. Posle sedmog krstenja sam se prebacila na Uffie. Ima slike, nema tona. E sada nije ni da ne verujem u Boga. Duga je to prica, ali danas nije na repertoaru.
Postoji jedna stvar u koju verujem vise od bilo cega. A to je da u sebi nosimo sve ono sto nam je potrebno da bi ostvarili svoje zelje. Materijal je tu, treba ga koristiti. Naravno nemamo svi isti materijal, ali bas zato sto nemamo svi ni iste planove gradnje. Najvecu gresku koju mozemo da napravimo, pored toga da ih zanemarimao je da svoje zelje kalupimo prema drugima. Godinama, sredini,drzavi i in stvarcicama.
Svi kao imamo puno zelja. Nemogucih, dalekih... A da li su to zaista nase zelje? Da li smo ih pronasli u zabacenom i zatvorenom kutku nase glave ili je lokacija sa naslovnice nekog magazina?
Originalnost se danas jako ceni, ali biti deo neke grupe je isto tako lep, umirujuci osecaj. Kompromisu su neophodni. Pitanje je koliko smo spremni da damo u toj trampi. Ok, odustacu od svoje zelje, ali neke male malecke, samo mi klimni glavom, uhvati me za ruku, aplaudiraj, potapso po ramenu....Medjutim i ta mala, malecka zeljica je u jednom trenutku bila deo mene. Odricuci se nje, sam ugasila deo sebe. Ali sistem i dalje funkcionise, tesim se. Samo jednom godisnje trokira. Mogu da ugasim i jos samo jedan deo. Mali, neprimetan. I jos jedan i nijedan vise, osim ovog...Sve do pada sistema.
Srecom postoje dobre kopije, drustveno prihvatljive, kvalitetne, sa garancijom. Ali kakva god bila kopija nikada nije original, niti sredstvo najbolje. Siri se virus nezadovoljstva. I onda mi nije jasno u cemu je problem. Lupam novu ogriginal-kopija glavu. Srecna sam, imam posao, krov nad glavom, sta mi to ne da mira? Potrebna mi je afera. Ne, ne kupovina? Ne, putovanje? Jos jedno dete. Vracara?Joga? Skandal i Svet? Alkohol?! Sve to mogu da imam, ali nisam sigurna da zelim. Zaboravila sam kako to izgleda.
Da li je trampa bila dobra? Zavisno od ugla gledanja.
Koja je adekvatna cena za status quo?
Pored guranja svojih zelja i stavova u tudji kalup, mi, kao stari ,dobri majstori, pravimo fenomenalne kalupe za tudje snove. Jer su nama to radili, pa zasto ne bi i mi drugima? To je proveren postupak, eto sta meni fali?!
Odavno samo prihvatili da ne postoje 2 ista otiska prsta, ali nikako da isto pravilo primenimo i na ljudske izbore.
Posto nam se blizi NG, sabiramo i oduzimamo, zelimo, lepo bi bilo da ove godine nesto zaista pozelimo (sto bi se reklo za svoju dusu) da se posvetimo tome.Bez pisanja na papir, pricanja i opravdavanja pred drugima. Neka to bude vasa zelja, ona za koju niko ne zna.Mozete pozeleti bilo sta jer ce to biti vasa stvar. I ne dustajete radite na njemu svaki dan. Prijace.
Koristite materijal koji vam je dat, da ne satrune.
I sto manje vremena trosite na sabotazu tudjih planova, ostace vam vise za izgradnju sopstvenih.
Svaki dan po malo, minjaturni korak za covecanstvo, a koliko za nas same?
I da manite se one glupe pazi sta zelis, dovoljno je da iskreno zelis i sve ostalo je manje vazno.
fashion ispiration
Нема коментара:
Постави коментар