-Sta si digla nos?
Cujem iza sebe. Dada. Kasni. Navikla sam da sam ona koja kasni. Imam citav repertoar izgovora&izvinjenja. Prevoz je glavni krivac i kada 20 minuta biram odecu. Istina je relativna stvar. Veceras nema potrebe za tim, jer sam stigla pre nje, a opet sa 15 minuta zakasnjenja.
I da, digla sam nos. Pocetna uzdrzanost .
Ljubim je u obraz.
-Jebi se lepa si , a ja izgledam kao klosar.
-Jebi se i hvala.
Stvarno izgleda uzasno. Ne bih napustala kucu takva. Razliciti tipovi.
Bila je na porodicnoj svadbi, sa koje sam uspela da se izvucem. Da saberemo traceve.
-Kako si se provela?
-Ko govedo. Srecom je amnezija odradila svoje.
- Komsijama si obezbedila materijal za jutarnje kafe. I slave. Do iduce svadbe. Humano od tebe.
- Sta cu kada me inspirisu?!
Pominje napaljene Goranove drugove. Gledali su je dok je rasla , tapsali po glavi, sada bi da je tapsu po guzi.
-Stoka.
-Kad smo kod stoke.... Ovaj moj stocar vise nije moj.
Ivan. Razlog njenog procvata. Dada-veciti hejter u julu je cvetala. I gusila sa njim. Ivan ovo. ono,ovo. Ozbiljno sam razmisljala da se obesim u wc-u kafea, kako bih se spasila sapunice. Bilo mi je dosta Ivana. Lazem.Da, u pocetku je bilo naporno slusati. Kada su se prvi put posvadjali, zvala me je i uz bajato integralno pecivo pricala o pocetku veze, iscekivanju kada ce doci, procvatu, uzivala sam. Iskreno sam navijala za njih. U dubini moje duse cuci romantik, samo nikome ni reci.
Sada su pukli. Truc , buc, nista znacajno. Ona se folirala, on je nesto pogresno shvatio. Ona je obrijala pola glave i ofarbala se u Pepe le fuj nijansu. On je poceo da petlja sa bivsom. Ona se spetljala sa depresijom. I evo je pored mene. U pidzama fazi. Sjebana. Slusam je.
U ovakvim situacijama ne znam kako da reagujem, a da izbegnem patetiku.. Klimam glavom. Pokusavam da tesim- katastrofa. I onda u pomoc dolazi moj bolesni humor. Neuspesno.
-Ja bih da budem sa njim.
-Ja bih da budem milioner.
-Koja sam glupaca. Kada se bude dodeljivala nagrada za glupost, zvace se Dadina nagrada.
-Bicu prvi dobitnik.
-Moram da se sredim.
-Moram i ja da postanem milioner. Do sledece godine. Aj postani pevaljka. Ionako imas frizuru kao gospodjica Aleksic. Bicu tvoj menadzer i tekstopisac. Mlaticemo lovu po dijaspori.
-Ma vazi, aj prvo da krenemo od vasara
-I kupusijada.
Opasno razvijamo plan, o tome kako cu postati milioner do sledece godine. Vasari, Svadbe, DM sat. Gastosi.
-Mima meni nedostaje
-sex? Sex je precenjen.
- Droga potcenjena.
-A rokenrol je mrtav. I sta cemo sad?
-Ne znam sta cu sa sobom, uvek sve zaserem. Totalni sam idiot.
Renica koju sam izustila milion puta. Gledam je. Znam osecaj. Znam da ne mogu pomoci nikome od nas... Kazu da je tesko oprostiti drugima, jos teze je sebi, ako je uopste moguce.
Dolazim kuci. Stojim ispred ogledala. Omiljeno mesto. Narcis sam, znam.Skidam sminku. Ostajem samo ja. M kaze da obozava da bude sa mnom. Ne razumem, jer cesto ne bih volela da budem sama sa sobom. Gledam se, trenutak posle skidanja sminke, sudar sa realnoscu. Neverovatno sta sloj pudera, maskara i karmin cine za psihu. Vrtim pricu od veceras. Vrtim svoje propustene prilike. Greske. Nepotrebno dizanje nosa. Samoodbrana , valjda. Polako , ali sigurno pocinjem da se osecam kao govno.
Da li ziveti ili trositi vreme na razmisljanje o zivotu?
Biram prvu opciju, teram depresivne misli.
Da,umem da budem kompletan krelac. Umem da budem i grozna, govno od coveka. I ima gomila razloga da osudim i popljujem samu sebe, da se mrcvarim do jutra i narednog jutra i tako u krug, ali zajebi tu pricu. Teba svaki dan ziveti sa sobom. Jer kada se sve sabere i oduzme na kraju ostajem ja sama, pred ogledalom.
Nisam savrsena. Odgovor za sve. Jednostavano tacan. You'll never make a saint of me.
Osecaj totalne propasti je prosao. Odoh po kafu.
fashion inspiration
Нема коментара:
Постави коментар