Vec sam pisala, ali hajde da ponovim. Ponavljanje je majka znanja, tuzno&istinito. Kao sto sam vec rekla ja se TRUDIM!
Da jedem zdravo.
Da nikog ne povredim.
Da svakog razumem.
Da ne psujem, puno.
Da budem fina cerka. Drugarica. Devojka.
Da ne osudjujem.
Da ne budem radikalna. Da budem umerena.
Da ne pucam lako.
Da budem strpljiva.
Da se svidim svakome.
Da nekom ulepsam dan.
Da budem moralna, omg.
I tako polako i sigurno postajem dosadna. Sebi. I umorna. Jer tesko je biti fin. Da , zaista. Kada nisi takav rodjen. Tesko je biti umeren, kad sam nemuerene prirode. Nestrpljive. Plahovite. Tesko je brojati do deset kada mi se ne broji. Nikada. Tesko je stisnuti zube i smeskati se konjini. Kada bi jedno odjebi resilo stvar. Bar onu u mojoj glavi. Tesko je rezumeti druge. Kada sam po prirodi sebicna. I boli me uvo za to. Necu otici u raj. So what? Tamo i nije neko drustvo. Tesko je glumiti kulturu. I tesko je ugadjati svima. I debilno. Da li sam ja debil?! Ili samo mazohista. Nekada zelim da me ljudi zavole, manjak samopouzdanja, valjda. Uf citava seansa o odnosu sa samim sobom. I psiholog bi rekao.... Radi vise, bolje, potrudi se. Jebote bre trud! A kada me zavole, onda moram da pazim da ih ne povredim. I to je sve tako jebeno naporno. I dosadno . I smarajuce. Radi na odnosu. Odrzavaj ga. Uzmi konopac i skrati muke.
Hajmo sad izpocetka. Problem mojih frustracija. Okolina. Naravno, ako se zagledamo u sustinu problema, to je moja glava. Ali pomiricemo se sa sudbinom, da je moja glava uvek problematicna. Jebi ga fabricka greska. I da me sustina ne zanima. Muka mi je od bavljenja sustinskim problemima. Smislom zivota i ostalim budalastinama.
M. se zaposlio. Ko ne zna u vezi smo smo od p.n.e. Posto je pitanje diplome skoro pa reseno, dolazi do novog pitanja. 3 puta pogadjajte...! Kad ce svadba? A moj odgovor, nece jos dugo biti kulturan. Strpljenje mi je istanjila stara radoznalost. Cak me je i njegova baba od 80 leta, pitala mislim ja ozbiljno sa njim. Dok mi je sistala para na usi. I dok sam bezuspesno okretala temu na salu. Uz njen odgovor, da to nisu smesne stvari, pocela je i prica o braku. Kako su bitni kompromisi... Zatim kako je M divan, krasan, dobar, nije sto je njen(citaj: dobru si priliku nasla).
Mrzim porodicne sastanke. Tu moram da budem fina. Posebno u njegovoj porodici. U mojoj sam crna ovca, poznato.I mrzim sto sa svih strana suska ozbiljna veza i sl. Kada sam ja ljubitelj slatke, povrsne, varjante. Bez komplikacija. I mrzim kada se pogledam u ogledalo i shvatim da sam daleko od onoga sto sam mislila da cu biti. Nisam znala da sam ovo htela ne pije vodu. Samo u pesmi.I mrzim sto uopste razmisljam o okolini. I mrzim sto mi je opet stralo sta ce ko reci. I mrzim sto skupljam hrabrost. I razmisljam. I sto prekidam recenicu na pola. Vracam se unazad. Proveravam sve. Da nekog ne bi povredila. Da li sam ja jebeni slabic?! I mrzim sto mi se blog pretvara u dnevnik.
fashion inspiration:
Нема коментара:
Постави коментар