Najbolja sam kada sam umorna. Nocu . Saberu se sve kockice i tacno znam koje je moja pozicija u koordinatnom sistemu. Iako se u prostoru ne snalazim najbolje. Bilo je zanimljivo kada sam tek dosla u Bg. Zivela sam na Zvezdari kod bolnice, a put do Cvetka je izgledao ovako: bolnica- Vuk- Cvetkova pijaca. Zasto preci put za 10 min, kada mogu za 60? I tako 2 dana. Onda mi je sinulo. Naravno negde oko ponoci. I lazem, nije sinulo meni, vec Katy.
Ja, sam odbijala da razmisljam o prostoru. Prica Vodja.
U 7 osnovne, sam isla na testiranje inteligencije, mlada nada skole (jos uvek mi nije jasno kako je nisu zatvorili). Radili smo 3 testa na ETF-u. Treci test se ticao snalazenja u prostoru. Rezultati su bili takvi da sam zavrsila kod psihologa na razgovoru . Pola sata ubedjivao kako me je umor sustigao na trecem testu. Uzalud moja prica da me prostor ne interesuje, kao ni taj treci test.
Ljudi ne veruju u jednostavne stvari, ali zato kupuju najnebuloznije lazi. I traze jos. Lepo.
Ponekad umem da budem pravi biser.
Pre neki dan sam se cula sa mamom. Pojavile su joj se buba ruse u stanu.
-Mama tesko ces se ti resiti njih. Znas tesko se ubijaju...
-Zasto? Pa, ja zgazim nju i ubijem je.
Bar znam na koga sam.
M. obozava da ga hvale. Kad god uradi nesto dobro, zove da mi javi. Ocekuje pohvalu. Namerno ga ne hvalim. Kasnije zove da mi se pohvali kako su ga drugi hvalili. Simpaticno. Opet ga ne hvalim . Pada jedna partija durenja. Ne volim da radim ono sto se ocekuje od mene.
Pohvale su precenjene. I uglavnom neiskrene. Ili los pokusaj nabacivanja.
Ako mi treba neko da kaze da sam pametna- biram da budem glupa.
Zeznuto je kada se navuces na pohvale. Treba ti dop svaki dan, veca doza. A osecaj sve gori. Zavisnost kao svaka druga... Na kraju nisi lep,pametan, vredan...dok ne dobijes potvrdu od drugoga, koga iste muke muce. Koji nije nista bolji od tebe.
Muskarci se uglavnom loze na to da su mnooogo mudri. Starac Foca od 100 ljeta, Ajnstajn, Tesla i to drustvo. Kompenzacija jer nisu lepsi pol. Valjda.
Kada sam pocela sa pisanjem ovog bloga druga ili treca tema je bilo pitanje sta mislite o feminizmu: Samo pitanje , bez izlaganja stava. Svaki drugi komentar je bio da sam sponzorusa i da sam glupa.
Prvo sam popizdela. Nisam ocekivala takav pocetak. Ni takvu pljuvacinu. Problem smo razmotrile u Costi. Ne u Stahinjica Bana.
Dijagnoza: kompleks. Zarazna bolest. Prvi simptomi frustracije, mrzovolja. Preventiva je dobro drustvo.
Moja teorija je da ruzne devojke i tipov samo govore o sexu, jer ne mogu nista drugo. Znala sam vrlo neprivlacnu devojku, koja nije imala drugu temu za razgovor. Osecala je se sexy dok prica o sex-u. Valjda.
Glupi obozavaju da spustaju druge. Da bi se osetili bolje. Ako si fin, najebes od takvih. Najbolje je odjebati ih. To je vestina koja se uci. Jos uvek sam na pocetnom nivou, ali pokazujem znake napredka. Trebalo bi da osnuju posebni fakultet - Kako pokazati zube. Za nas fine, to je posebna nauka.
Mikica je moj drug. I stocar. Sto bi rekli fudbaleri, realno. Proslo leto je smarao neku devojku. Pokusala je da ga se resi na finjaka, neuspesno. Onda mu je rekla "bezi more paore idi ori njivu". Bingo. Resila se posasti za 2 minuta. Tada sam mislila da je gruba i uobrazena. Sad mislim da ceni svoje vreme. I da ima samopostovanja. Licno bih, sa tipom kao sto je Mikica bila fina. Iako bih ga ocenila kao idiota iz prve. Verovatno bi i izasli na kafu. Kraj bi bio grozan, jer bih se trudila da budem fina. I posle bi me grizla savest, sto sam bila gruba.
Koliko bacenog vremena??? Definitivno kada budem umirala, znacu da sam veci deo svog zivota bacila na budale, jer sam htela da budem fina.
Da se vratim na noc. Nocu je sve jasno. Tacno znam sta bih u zivotu. I tacno znam koliko sam daleko od toga. I tacno znam koje su moje greske. Nema dvoumljenja. Lomljenje sebe je vezano za jutro. I onda klac-klac ide jos jedan dan. Ljudi. Knjiga. Klasicne price. Klasicne rasprave. Kafe. Vezbe. Poljubac. Kompromisi. Svadje. I opet noc. I opet koordinatni sistem. Ista pozicija. Iako je citav dan iza mene. Obecavam sebi da cu sutra raditi na tome.
Budim se u cik zore... Naspavana. Uspela sam da ustanem pre alarma. Zdrav nacin zivota daje rezultate. Skacem iz kreveta.
Ukljucujem . Metronomy A thing for me. I slog. 12 je sati. Nisam navila alarm. Sranje. Sranje. Sranje ! Hvatam se za bravu wc. Srecom prazan je. Bez tusiranja. Dva puta trljnem zube. Macam sminku kao komandos. Nakon tacno 3 min ispadam iz wc.. Oblacim izguzvanu kosulju, ubedjena da ako obucem dzemper na raskopcavaje preko nje, necu izgledati toliko strasno. Otvaram orman i shvatam da je krajnje vreme da se castim dobrom crnom torbom. Ali sutra, sada guram stvari u ovu staru. Kruzim po stanu kao kuce za repom, ne znam sta mi jos fali. Nije bitno. Uskaci u farmerke i kreci. Napolju je vrelo. Moram skinuti dzempr . Stajling- krava me je zvakala, na izvolte. Otvaram torbu u potrazi za sredstvom za smirenje- muzika. Guram slusalice u telefon. Sranje. Crkle su. Nastavljam dalje bez muzike. Jebeni vozaci su uredno parkirali po trotoaru, u pokusaju da jednog zaobidjem, okliznuh se, i u poslednjem trenutku izbegnuh blizak susret sa asfaltom. Nadrandanost raste....
I tako do veceri. Spremam se za spavanje. Koordinatni sistem ceka. Mrtva tacka.
Promene su u pocetku muka.
fashion inspiration
Нема коментара:
Постави коментар