Ocekivala sam je mesecima. Stvarno sam se radovala. I bilo je...Sranje. Fino receno.Kao izlazak, kada vec 5 dana unapred znas sta ces nositi. Gde ces haljiinu kupiti. I ostati bez hleba. Hlab goji. Nije lose ostati ponekad bez njega. Vraticu se na ovo kasnije.
Znas koji ces parfem staviti. Cipele. Sminka. Spremas se za vece ceo dan. Maska. Piling. Pedikir.Manikir. Dolazim do Dade. Sve smo spremne. Raspolozene. Odlazimo u grad i vec u 2 smo smorene. Jer izlazak je sranje. Ocekivanje- puf kao baloncic. Tuga, cemer, jad. Rece pesma..
Tako je bilo u subotu. samo bez spremanja ali sa ogromnim ocekivanjem. Gigantskim. Ko nije bio. Video je u vestima. Amy slusam i dalje. Devojka je bolesna. Bolest zavisnosti. Bolest. Nisam tu da sudim. Nisam ni psiholog.
Da se vratim na ostajanje bez hleba radi haljine... Zenska posla. Za neke. Za mene- slatke muke. Prve godine kada sam dosla na studiranje. Nisam stedela. Nisam imala ni sta. U decembru roditelji su mi poslali sredstva za prezivljavanje meseca. Kao i Kety. I umesto da napunimo frizider, nas dve smo napunile orman. Pocastila sam se sa prelepim kaputom. I farmerkama. Vredele su svake pare.
Srecom smo vec imale dogovorenu zurku za Novu Godinu jer smo 31.12 raspolagale sa 350 dinara. Zbirno. Provele smo se sjajno. Naravno. Ujutru je bio malo jaci mamurluk(nismo mogle da ustanemo iz kreveta).Meditacija do 14h. Sa nogama u vazduhu. Bjelo dugme na radiju. Pristao je bice sve sto hoces. Romanticno& nezanimljivo. U 14.15 h je pozvao tata. Kaze- sinak stizem za pola sata- Jaooooooooooo! Kuca nam je bila - Hirosima faza. Ja za nijansu u boljem stanju. Ili gorem?!
Razletele smo se. Onako mamurne. Bez sudara. Malo zanosenje u levo. Duplo sam videla i prljave sudove od 3 dana. Aceton, vata,rasuta sminka. Ketyna majca, moja suknja na podu. Pobacani diskovi. Brus na stolici.Pune pepeljare. Flase, Torbice. Sve je bilo na mestu u roku od 20 min.Osim moje sobe. Hirosimu smo preselile u nju. Ali srecom nije ulazio tamo.
Kety je zbrisala kuci u januaru. Ja sam dobila novo sledovanje. Popunila vec krcat orman. I malo ,prazan frizider. Ostala sam sa 500 din za 10 dana. 400 sam potrosila vec prvog dana. Ostalih dana sam ostala u zivotu zahvaljujuci krompirima koje sam nasla u frizideru. Przila sam ih na margarinu (nisam imala ulja)i pekla. Jednog jutra sam nasla 50 dinara u zadzepku novcanika. Srece li! Bila je januarska izolacija zbog ispita. I bilo mi je sjajno. Tek tako.
Kasnije su dosle stipendije. Promocije. Dnevne su ok. Nocne jos bolje..I bolje su placene. Sada imam stek. Nije se desilo da zbog farmerki ostanem bez hrane. Ne zato sto pametnije trosim.
Taj januar je bio lud i ponekad mi nedostaje. Survivor na moj nacin.
Setih se Azrina pesma- Mama znas li kako me ljubi. Znas li kako me guli. Nije vazno mama. Sto zaradim potrosim. Sto dobijem izgubim. Skroz sam bankrot mama. Pare i onako ljude kvare. Ja bih da mi dusa ostane cista. (i lepo upakovana.) Potrosnja pospesuje razvoj privrede. I povecava broj radnih mesta. Eto kako pomazem drzave. Patriota sezone prolece-leto 2011. Klasican izgovor.
Dobar dan. Zovem se Mima. I volim haljine vise nego leba da jedem.
I cizme. I suknje. I farmerke. I sandale. Itd.
preporuka: nova Koeljova knjiga - Alef. Prelepa.
citat: Be brave. Take risks. Nothing can substitute experience.
Fashion inspiration:
Нема коментара:
Постави коментар